Finansije i Osiguranje - Srbija

Kolike će biti maksimalne kamate

To predviđa predlog novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Koliko će iznositi ta gornja granica preko koje banke neće smeti da idu i kojim metodom obračuna će se doći do te stope još nije definitivno određeno. Narodna banka Srbije (NBS) je u prvim odgovorima na to pitanje navela da se maksimalna kamatna stopa može vezati za kretanje prosečene ponderisane stope uz određeni dodatak. Taj dodatak mogao bi da iznosi, prema iskustvima zemalja koje su primenile sličan model ograničenja, jedan, dva ili tri odsto dodatne kamate.

U centralnoj banci za naš list ovako objašnjavaju kako se ona izračunava:

„Prosečno ponderisana kamatna stopa, pa bilo da se radi o kreditima ili depozitima, dobija se kao prosečna kamatna stopa na bazi podataka o kamatnim stopama koje u redovnoj mesečnoj dinamici banke šalju NBS. Kao što i sam naziv kaže, ne radi se o prostom proseku kamatnih stopa, već se uzima u obzir i efekat iznosa kredita ili depozita na koju se određena kamatna stopa primenjuje. Drugim rečima, iznos kredita utiče i na značaj koji će taj kredit imati prilikom obračuna prosečne ponderisane kamatne stope, čime se praktično u obračunu prosečne kamatne stope daje veći značaj onim kamatnim stopama koje se primenjuju na veći iznos kredita ili depozita.”

U junu 2024. godine ukupna prosečno ponderisana kamatna stopa na novoodobrene dinarske kredite stanovništvu iznosila je 11,7 odsto, i niža je za 0,4 procentna poena u odnosu na maj. Posmatrano po namenama, kamatna stopa na gotovinske kredite, koji čine dominantnu kategoriju dinarskih kredita stanovništvu, čak 87,1 odsto, u junu je iznosila 12,1 odsto. Poređenja radi, u oktobru 2023. godine prosečna cena keš kredita bila je oko 14 odsto godišnje.

Što se tiče prosečne ponderisane kamatne stope na novoodobrene evro i evroindeksirane kredite stanovništvu, ona je u junu iznosila 6,1 odsto. Posmatrano po namenama, kamatna stopa na stambene kredite, koji čine dominantnu kategoriju kredita stanovništvu u evro znaku, čak 69 odsto, iznosila je u junu 5,1 odsto. Ovde valja podsetiti da su kamate na stambene zajmove zamrznute odlukom NBS još od septembra prošle godine.

Kamatne stope na potrošačke kredite u evro znaku su u junu iznosile 6,1 odsto, na gotovinske 3,5 odsto i na ostale nekategorisane kredite 9,3 odsto. Svi ovi podaci odnose se na kamatne stope na nove poslove, koji obuhvataju sve nove ugovore o kreditu sklopljene između banke i klijenta u toku meseca o kome se izveštava.

Kamate su generalno u padu i na evro indeksirane i na dinarske zajmove. Pa će i po ovom osnovu, čisto tržišno, kamate u narednom periodu biti niže. Takozvano monetarno popuštanje, tj. smanjenje kamata započela je većina centralnih banaka u svetu. U junu Evropska centralna banka (ECB), a ona je za nas merodavna zbog devizno indeksiranih kredita, kao i naša centralna banka. Umereni pad kamata već se vidi na tržištu.

Ipak tempo smanjenja cene novca je prilično nesiguran. Nakon što je u junu ECB smanjila kamate za 0,25 odsto očekivalo se da će kamate nastaviti da padaju. U julu se to nije dogodilo, a iz ECB su naveli da je razlog to što inflatorni pritisci još ne popuštaju. Dugo najavljivano smanjenje odrazilo se na iznos euribora koji je sada na nivou od oko 3,5 odsto, dok je na početku godine iznosio 3,8 i četiri odsto. Bez obzira na to on je i dalje visok, zbog čega su dužnici za stambene kredite bili zabrinuti u pogledu važenja mere NBS za ograničenje kamate na stambene kredite.

S druge strane, Američke federalne rezerve (FED) čak nisu ni počele sa smanjenjem kamata zbog nešto slabijih pokazatelja ekonomije. Tržišni učesnici nagađaju da bi to moglo da usledi od septembra.